Lovački šešir

Stara narodna izreka kaže da je ,,Gologlav lovac -kus lovac”. Uz svu opremu koja krasi jednog lepo odevenog lovca, šešir ili u poslednje vreme lovačka kapa, je nešto što prvo uočimo na kolegama oko nas. Kroz vreme šeširi su menjalli svoje kalupe i oblike, materijale i boje, ali namena je u suštini ista, a to je da zaštiti glavu onog ko ga nosi.

Kod nas u lovačkoj kulturi nošenje šešria ima duboke korene, pa se tako došlo do toga da svako podneblje ima svoj oblik šešira. U Evropi posebno na zapadu, tačnije u Alpskom delu, najpoznatiji je Tirolski šešir, kog uz svoju narodnu nošnju nose pre svega Austrijanci.

Kod nas najčešće se pre druog svetskog rata šešir sretao kod imućnijih lovaca uz neko odelo ili nošnju, dok je masa lovaca pretežno po Šumadiji bila odana svojoj narodnoj kapi čuvenoj ,,šajkači’’ kasnije posle rata i dolaskom socijalizma sve više lovaca je imalo mogućnost da se odene u skladu sa lovačkim kodeksom.

Materijali od koga su izradjivani su nebrojeni, ali najčešće su bili od vune, kože, štofa ili najkvalitetnije radjeni od zečije dlake. Lovački šeširi uglavnom su zelene boje, mada ih ima i u ostalim bojama. U poslednje vreme se kod naših lovaca sve više sreće Engleska kapa koja polako potiskuje šešire, mada još uvek u redovima onih pravih lovaca, sretnemo po nekog merakliju koji je nakrivio šeširče i uživa u lovnom danu.